Kako djeluju hemikalije za bazene?

Hemikalije za bazeneigraju vitalnu ulogu u održavanju kvaliteta vode i osiguravanju sigurnog i ugodnog iskustva plivanja za korisnike. Ove hemikalije rade kroz različite mehanizme za dezinfekciju, dezinfekciju, balansiranje pH nivoa i bistrenje vode. Evo detaljnog objašnjenja kako funkcioniraju:

hlor:

Klor je možda najčešće korištena hemikalija u bazenima za dezinfekciju. Djeluje tako što oslobađa hipohlornu kiselinu kada se otopi u vodi. Klor je veoma efikasan u ubijanju bakterija, virusa i algi prisutnih u vodi. Klor također može oksidirati organske zagađivače kao što su znoj, tjelesna ulja i urin, eliminirajući na taj način neugodne mirise i održavajući bistrinu vode.

brom:

Brom je alternativa hloru, često se koristi u zatvorenim bazenima ili banjama. Poput hlora, brom oslobađa hipobromnu kiselinu kada se rastvori u vodi, koja deluje kao snažno dezinfekciono sredstvo. Brom je manje isparljiv od hlora na višim temperaturama vode i efikasan je u širem pH rasponu, što ga čini pogodnim za male zatvorene bazene ili banje gdje su fluktuacije pH česte.

pH regulatori:

Održavanje pH nivoa vode u bazenu je ključno za efikasnu dezinfekciju i sprečavanje iritacije kože i očiju. Regulatori pH kao što su natrijum karbonat (pH plus) i natrijum bisulfat (pH minus) se koriste za podizanje ili snižavanje pH, respektivno. Odgovarajući pH nivoi takođe osiguravaju da druge hemikalije, posebno hlor ili brom, ostanu efikasne.

Regulatori alkalnosti:

Ukupna alkalnost se odnosi na sposobnost vode da se odupre pH promjenama. Natrijum bikarbonat se obično koristi za povećanje ukupne alkalnosti u vodi u bazenu. Odgovarajući nivoi alkalnosti pomažu u stabilizaciji pH i sprečavaju brze fluktuacije, osiguravajući efikasnost hlora ili broma.

Regulator tvrdoće kalcijuma:

Tvrdoća kalcijuma se odnosi na koncentraciju jona kalcijuma u vodi. Niska tvrdoća kalcija može dovesti do korozije površina bazena, dok visoka razina može uzrokovati stvaranje kamenca. Kalcijum hlorid se koristi za podešavanje nivoa tvrdoće kalcijuma i održavanje ravnoteže vode.

algecidi:

Algecidi su hemikalije dizajnirane da spreče ili kontrolišu rast algi u bazenima. Djeluju tako što ometaju stanične membrane algi ili inhibiraju fotosintezu. Algecidi sadrže jedinjenja kvartarnog amonijuma, jedinjenja na bazi bakra ili polimerne hemikalije za efikasnu borbu protiv algi.

Razjašnjavači:

Voda u bazenu može postati mutna zbog suspendiranih čestica poput prljavštine, ulja ili krhotina. Čistilači rade tako što koaguliraju ove sitne čestice u veće klastere, što olakšava sistemu filtracije da ih uhvati i ukloni. U tu svrhu se obično koriste polialuminij hlorid ili polimerni bistrifikatori.

Tretmani šokom:

Šok tretmani uključuju dodavanje visoko koncentrirane doze klora ili šoka bez klora kako bi se brzo oksidirali organski zagađivači i obnovila bistrina i sanitarna ispravnost vode. Ovaj proces pomaže u razgradnji hloramina (kombinovani hlor), eliminiše bakterije i alge i podmlađuje efikasnost običnog hlora ili broma.

Ukratko, hemikalije za bazen funkcioniraju kroz kombinaciju dezinfekcije, regulacije pH, balansiranja vode i poboljšanja filtracije kako bi se održala čista, bistra i sigurna voda za plivače. Redovno testiranje i pravilno doziranje kemikalija su neophodni za postizanje optimalnog kvaliteta vode i sprječavanje problema kao što su rast algi, bakterijska kontaminacija i oštećenje opreme.